Osnovna škola Ivana Martinovića

Ponekad  je potrebna samo malena gesta i trenutak koji odvojimo za drugu osobu da nam srce postane veliko i puno. Naši učenici to dobro razumiju i srca su im čista. Pročitajte što su zapisali o dobrim djelima koja su učinili.

Blagdansko vrijeme je pravi trenutak da zavirimo u svoja srca. Dok željno iščekujemo radost Božića, bogato urešene jelke, mirisne blagodati punog stola i, naravno, darove, često zaboravljamo kako Božić nije jednak u svim domovima. Neki su ljudi usamljeni, druge more bolesti, nemoć, siromaštvo, često nam je lakše zaboraviti, ne misliti, uživati u ljepotama koje nam Božić nudi.

Pomogao sam baki koju ne poznajem

       Išao sam iz škole, žurio sam kući jer sam trebao s roditeljima ići u Županju. U centru sam vidio neku baku koja je šepala, nosila je „košov“. Ja sam ju pitao treba li joj pomoć, ona je rekla da je jako boli noga pa da bi joj dobro došla.

       Natočio sam vodu u „košov“  i nosio do bakine kuće. Išao sam jako sporo jer baka nije mogla brzo hodati. Došli smo do kuće, baka je iz desnog džepa izvadila 20 kuna i rekla mi da sam ih zaslužio. Ja ih nisam htio uzeti jer mi je baka izgledala siromašno.

       Došao sam kući, mama se ljutila što sam zakasnio. Kada sam ispričao mami što se dogodilo, ona me poljubila.

Ivan Skejo, 6.b

na vrh

Dobro djelo

       Bila je zima. Snijeg je jako padao. Imala sam 9 godina. Išla sam po vodu, vukla sam saonice na kojima je bio „košov“.Kada bih se umorila, ostavljala sam saonice sa strane i sjedala na njih da se odmorim.

       Kada sam došla do pumpe, ugledala sam neku staru baku koja je na nogama imala samo papuče. Bila je jako stara i nije mogla pumpati. Pitala sam ju treba li joj pomoć, a ona je rekla da treba. Napumpala sam vode, stavila na saonice i odvukla ih do njezine kuće. Baka mi je htjela dati 10 kuna. Ja ih nisam uzela. Vratila sam se na pumpu, uzela si vode i otišla kući.

       Nakon tjedan-dva, čula sam da je neka baka umrla. Pitala sam tatu gdje je živjela ta baka. Kada mi je objasnio, shvatila sam da je to ona baka. Počela sam plakati. Tata me upitao zašto plačem, a ja sam mu sve objasnila.

Mirta Lukačević, 6.b

na vrh

Dobro djelo

       Prijatelj i ja smo prolazili ulicom i vidjeli kako nekoj baki puca vrećica puna namirnica. Sve su joj se stvari rasule po stazi. Dotrčali smo do nje i pokupili ih, a ja sam otišao po drugu vrećicu.

       Kada smo joj spremili namirnice, pitali smo ju gdje stanuje. Ona je rekla kako živi nedaleko od trgovine i da bi trebala pomoć. Prijatelj i ja smo uzeli vrećicu i krenuli prema njenoj kući. Ona nam je pričala kako živi sama i kako je jako zahvalna kada joj netko pomogne.Približili smo se njenoj kući i dali smo joj vrećicu. Ona je rekla da ju pričekamo, da će se brzo vratiti.

       Vratila se s bombonama, prijatelj i ja ih nismo uzeli, već smo brzo otrčali našim kućama. Dok smo trčali, vidio sam da je prijatelj sretan kao i ja.

Josip Kobaš, 6.b

na vrh

Izgladnjeli mačak

       Zbilo se to jednog hladnog zimskog dana. U dvorište je došao izgladnjeli, mršavi mačak. Stalno je mijaukao i dosađivao tati i teti pa su mi rekli da ga potjeram, ali ja sam ga potajno hranila.

       Imao je lijepe zelene oči, sivo-bijelu dlaku, a uz to je bio i jako umiljat. Prolazili su mjeseci, a mačak je uporno ostajao. Molila sam roditelje da ga zadržim, no kako smo već  imali jednu mačku, morali su me razočarati. Silno sam željela tog mačka pa sam ga potajno uvodila u kuću. Naposlijetku su mi roditelji dopustili da udomim mačka. Bila sam presretna. Nazvala sam ga Simon, bio je radost za cijelu obitelj.

       Bio je kod mene pune tri godine, a onda je odjednom nestao. Nakon njega smo imali puno mačaka, svaka je bila posebna na svoj način, no nijedna nije kao Simon.

Marta Peić, 6.b

na vrh